mitjaski

Kad me neko pita Šta te najviše nervira?, odgovor je glupa smrt, apsurdna pogibija. Smrt za Darvinovu nagradu, btw The Darwin awards film je preloš, apsurdne i bizarne smrti. Uživam u iščitavanju tih sranja ali uvijek na glas hard core psujem kad čujem/pročitam da je neko poginuo zbog ne vezivanja pojasa ili još gore zbog otvorenog šahta. Strašno, koliko me to iznervira. Ove što skidaju šahtove na tešku robiju bi slao, inače nisam rigidan.

S toga, VEŽI POJAS TIKVANE!

              NE SKIDAJ ŠAHT, MAJMUNE!

support: Bon Iver - Flume

sajt za preporuku i samo za 18+: http://www.extremefuse.com/ a.k.a. Seksa i Nasilja

+ Moj favorit medju Darwinima   http://www.blic.rs/hronika.php?id=28352

Radnja ovog serijala kratkih priča prati život i rad nastavnika osnovne škole, te intimu koju djele u zbornici.

1.
Rile, nastavnik fizike a po potrebi i matematike i tehničkog obrazovanja, ulazi užurbano u školu. Na samom ulazu salijeće ga krdo dijece.
„Nastavniče, nastavniče...“ čuje se bar desetak mutirajućih glasova,
„Da li bi nam vi...da li bi mogli ikako da nam odgodite kontrolni“ sa dozom nesamouvjerenosti ali i tinejdžerskog šarma prozbori Vedrana. Rile munjevito skloni desnicu sa zadnjice i pomilovavši Vecu po kosi i djelimično po obrazu iskezi se i reče
„ Naravno“.
Potom uslijedi dramska pauza koju je s godinama odlično uvježbao te nastavi „...odgodiću vam za drugi čas, a prvi ćemo radit novo“, sa dosta ironije im dade odgovor. Brzinom kojom je sklonio desnu ruku sa „škakljivog područja“ tu je i vrati. Nastavio je da se „samozadovoljava“, odnosno da zadovoljava njega tj. nju, gospodjicu proširenu venu na anusu.
U djeliću sekunde shavtio je da nije baš primjereno da zadovoljava svoju nasušnu potrebu u školskom holu, te on proguli kroz djake. A djeca ne upoznata s problemom koji nastaje uslijed pretjeranog sijedenja i loše ishrane a zarobljeni problemom kontrolnog samo dobacivaše,
 „ A joj nastavniče, pa danas imamo još dva kontrolna.A imamo i lektiru kod Žalfije“.
Rile kinjeći svoju požudu i samog sebe što je juče dobrano gustirao ljutkastu kobasicu kod Jove-Sikire, koja mu sada stvara neugodnosti nije ni primjetio da je neko od učenika nastavnicu srpskog Gordanu nazvao Žalfija.
Ono ga je spriječilo da se okrene i bilo sta prokomentariše.
Bio je totalno usresredjen kako da se probije do zbornice, svoje male oaze. Tu je moga na miru da se nedolično ponaša. Čim je ušao odmah je zario ruku u pantole i preko gaća sa blaženim izarazom na licu pred čitavim kolektivom „namjestio“ hemeroid. Gordana ga pogleda preko naočara i reče mu
„Imaš kremu bolan, tu kraj kasetofona. Ustvari imaju dvije, jutros Milenko donio tu u plavoj kutijici. Kaže da je bolja od te žute, al je brate i skuplja. Uzmi koju hoćeš, al nemoj ko neki dan.
Skoro si pola potrošio“.
Rile se nasmija, pridje kasetofonu sa kojeg je urlalo „Nije Ana, nije Marija...to je moja Ana-Marija“, uze plavu kutijicu i zaputi se u WC.

Fotografija nije u pornografsko/onanijiske svrhe već u dokumentacijono/medicinske.;-)

support: Bat For Lashes - What's A Girl To Do  (izašao novi album)

Kao što mi je ne poznat pojam -cvijeće u dječijoj sobi- ili -domaći film osamdesetih bez Ljubiše Samardžića- ili u krajnjem slučaju -teenage rodjendan bez zaloga- tako mi je ne poznat i pojam SIGURNOST.  Taj pojam bi trebalo izbacit iz upotrebe, makar na kratko. Čisto da vidimo malo kako bi funkcionisali bez tog „sigurno“. Odgovor se sam nameće. Bilo bi isto. Ništa nije sigurno. Odnosn jedino je sigurno da ništa nije sigurno. Možda je i bolje kad ništa nije sigurno, ako ništa makar je uzbudljivije. Jebeš uzbudjenje.
 

Piji vitamine. Utrpaj potkoshulju.
Ne drzi mobilni blizu kreveta. Nasmiji se nekad.
Bavi se sportom. Ne gledaj TV u mraku.
Ne piji milijeko iz frižidera. Ustani ranije.
Ne pravi se pametan. Obidji rodbinu.
Pozdravi komšiju na ulazu. Ne gutaj šlajm.
Jedi supu. Dodji ranije kući. Upiši fakultet.
Nek pred tobom otvori piće u kafiću. Presvuci se.
Uzmi, čitaj nešto. Ne pišaj po dasci. Ustani.
Nadji curu sebi. Poštuj starijeg. Smanji malo muziku.
Nemoj lagat. Ošišaj se. Prvo slano pa slatko.
Imaj obzira. Ne idi prečicom. Nemoj sjedit na betonu.
Namjesti krevet. Razmisli o tom. Glasaj.
Ne galami. Ne daj da ti drugi komanduju. Strpi se.
Ošugat ćeš se od tog. Prestani psovat Boga. Čuvaj svoje stvari.
Prekini budalit. Povedi računa. Uzmi kišobran.
Budi normalan.
Et`, drogiraj se.
PUŠI QRAC.

TikaTaka..lagaano i sigurno

support: Omar R. Lopezz Majka i Lektira - The Apocalypse Inside of an Orange

Stigao sam. Eto i mene. Otkud to da baš danas počnem pisati blog? Ne znam, preskočio sam prvobitnu euforiju blogerisanja, jbš euforije, nisam nikada revnosno pratio neki blog pa da sam se primio, jok. Nije ni zbog Hank Moody-a, niti priliva kreativnosti. Razlog je: osjećam se lijepo dok čitam stare postove po forumima, vodeći se time riješio sam da počnem sa pisanjem bloga.  Nadam se da će me čitanje ovog kroz par mjeseci činiti sretnim.

Dok sam sjedio na wc školjki i posmatrao stopala i preduge stidne dlake(ups!)  imao sam savršen koncept za moj prvi post. Odlučim da prekinem uobičajeno višeminutno kontempliranje u wc-u (moraću posvetit jedan post samo ovom) i pohitam u sobu da "razbijem" sa prvim postom. Otvaram vrata od sobe kad ono PAF, ugasi se mamojbeni komp. Iako se to dešava iz nepoznatog razloga bar 3-4 puta dnevno, svaki put imam nevjerovatnu želju da žvajznem prelijepi SyncMaster 225MW Samsungov LCDTV monitor. Ništa, iskuliram malo. Razgledam po sobi, da li u ruke Džon Maksvel Kucija(rodica tvrdi da je pravilo Kocea) ili bučice. Jbš Barbare i Maksvela, teg u šaku ide ljeto valja bit prezgodan. Uglavnom, dok se to sve izdešava ja zaboravi genijalni kocept koji mi je trebao donijeti  status jednog od najčitanijih blogova, šteta. Možda mi je pametna misao iščezla dok sam provjeravao tiketić.  Mainz - Freiburg 2, a kod mene piše x. 

E da, još da napišem oklen mi ovo tupavo MITJASKI. Kad sam ušao na mojblog.rs vidjoh mojefotke.rs, aj reko da kliknem. Medju top korisnicima prvo i jedino spazih fotku Erland Josephson-a sa postera/plakata filma
Nostalghia (Andreja Tarkovskog). Pogledam par fotki, djasvi mi se. Autor fotki: marinowski. Super, ja ću Mitjaski. Volim i Tarka i Bukovskog, yeah. I tako...

support: astral projection - still on mars